ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА

ИСТОРИЈСКО – ГЕОГРАФСКА СЕКЦИЈА

ИЗЛЕТ ЗА УЧЕНИКЕ ОД V ДО VIII РАЗРЕДА

                      МАНАСИЈА – ПАРК МАКЕТА – РЕСАВСКА ПЕЋИНА – ЛИСИНЕ

1.ОКТОБАР 2022. – V, VI, VII, VIII разред

8.ОКТОБАР 2022. – V, VI, VII разред

            Чланови историјско-географске секције наше школе, са нестрпљењем чекају почетак школске године и излет који већ традиционално организујемо почетком октобра, а за који су били ускраћени претходне две године због епидемиолошке ситуације. На основу прича старијих другова, који су били одушевљени авантурама које су доживели, траже своје место у организацији излета. Такође, труде се да покажу своје знање и интересовање из поменутих предмета.

           У школској 2022/23.г. план излета је предвидео обилазак манастира Манасије и Парка макета манастира надомак Деспотовца, затим Ресавске пећине и Споменика природе „Лисине“. На први уговорени термин 1.октобра, на излет је кренуо 41 ученик, док је интересовање било знатно веће, али, обзиром на већ уговорен превоз, није било могућности да проширимо број ученика. Излет смо поновили 8.октобра, када је на излет кренуло 46 ученика, са још већим ентузијазмом, након сазнања које су добили од својих другова који су већ обишли поменуту маршруту.

               Најпре смо обишли манастир Манасију у околини Деспотовца. Ученици седмог и осмог разреда су се подсетили најважнијих чињеница везаних за манастир, али су били веома заинтерсовани да их прошире и да на лицу места осете дах средњег века и оног што су учили на редовној настави.  За ученике петог и шестог разреда је ово био први сусрет са средњевековном епохом. Манастир , посвећен Светој Тројици задужбина је првог српског деспота Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара, који је у њему и сахрањен. Саграђен је у другој деценији 15. века у моравском стилу и сматра се бисером Ресавског краја и средењевековног градитељства.  Као и све грађевине средњег века, ради одбране имао је високе зидине и 11 кула, који су и данас у доста добром стању. Манасија или Ресава је препознатљива по томе што су у њој умни монаси водили преписивачку школу, захваљујући којој је сачувано српско књижевно ставралаштво средњег века.

         Након обиласка Манасије, наставили смо пут ка јединственој музејској поставци под ведрим небом, Парку макета манастира који се налази надомак Деспотовца. Имали смо утисак да смо измештени из савременог доба и да смо се нашли у предивном средњевековном окружењу. Али, средњем веку без сеоба, ратова, освајања, већ у оази мира, лепоте и светиња.  Парк макета манастира, основан је 2008.г, а његов идејни творац, финансијер, реализатор и власник је Миленко Илић. Парк је јединствено место код нас, а врло ретко у свету. Наш домаћин је упознао ученике са настанком овог места, идејом, начином градње макета и даљим плановима. Верне реплике средњевековних српских манастира и сеоских кућа, наш домаћин је израдио у сразмери 1:17. Ученици су имали прилику да на једном простору виде најзначајније манастире српског народа – Хиландар, Пећку патријатшију, Студеницу, Петрову цркву, Милешеву, Жичу, Дечане, Грачаницу, Богородицу Љевишку, Лазарицу, Горњак, Раваницу, Љубостињу, Копорин…и чују занимљиве приче о њима.За пажљиве слушаоце, организован је квиз знања, а победници су освојили награде у виду сувенира, који ће их подсећати на ово незаборавно место. Да се похвалимо, наши ученици су показали изузетно интересовање и знање.

          После лагане вожње од двадесетак минута стигли смо до Ресавске пећине, подземног крашког облика у рељефу Централне Србије. Пећина се налази у подножју планине Бељанице, у кречњачком брду Бабина Глава, на ободу крашког поља Дивљаковац, код села  Јеловац. Надморска висина је 483 метара и настала је ерозивним радом некадашњег воденог тока који је био развијен у Дивљачковој ували. Стара је око 80 милиона година, док најстарији накит има 45 милиона година. Дужина пећине је 4.500 метара, од чега је истражено до 2.850 метара, а део за туристички обилазак је дуг око 800 метара. Температура је константна и износи 7°C, док влажност ваздуха варира од 80–100%. Пећина се простире на четири нивоа. Дворане пећине су: Дворана сраслих стубова или колонада, Дворана кошница, Предворја историје, Кристална дворана, Концертна дворана или Дворана кипова, Корални канали, Блатна дворана или Кепина дворана. Ресавска пећина има статус заштићеног  споменика природе , укључујући и непосредну околину површине 11 хектара. Једна од  највећих и најлепших пећина у  Србији, за посетиоце  је отворена 22.априла 1972. године и спада у најпосећеније туристичке објекте у Србији.

               Пут смо наставили ка Споменику природе „Лисине“. У подножју планине Бељанице налази се водопад Велики бук или Лисине, на речици Врело, десној притоци Ресаве. Водопад, чија се вода слива у језеро 5 метара дубине, налази се на 380 метара надморске висине и висок је 25 метара. Споменик природе се истиче као пример гравитационих врела и јединствена је појава међу акумулативним бигреним водама Србије. У подножју је формирано језерце мале дубине, окружено бигреним блоковима.

              Заједно са извором речице Врело под заштитом је државе, као споменик природе „Водопад Лисине“ и као објекат геонаслеђа Србије. Врело сакупља воде са широких крашких предела Бељанице, а директна хидрографска веза установљена је са рекама понорницама из увала Речке и Бусовате. Водопад Лисине дуго је сматран највишим водопадом у земљи, са висином од 25 метара, док током 1990-их  нису откривени  водопади на Старој планини. Ученици су уживали у природи, предивном извору Велико врело, водопаду, језеру…

          Дивни јесењи дани, ближили су се свом смирају, а ми смо наша путовања приводили крају. План је испуњем, обишли смо дивна места, проширили своја знања, стекли потпуно нова и дивно се дружили.

  Поздрав до следећег путешествија!

Наставници географије и историје у улози туристичких водича: Дарко Јовановић, Дарко Милићевић, Борка Лазић и Данијела Тоскић