ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Заједно у амбијенталној настави ученици одељења 1/1, 1/2 и 1/3а

Последњег наставног дана, у петак 13.10.2023. године, прваци матичне школе су час физичког и здравственог васпитања реализовали на спортском терену Селтерс бање. Лаганим корацима, у паровима, ученици су стазом прошли кроз парк, удишући свеж и пријатан ваздух. На терену, су комплексом вежби обликовања, пропремили своје тело за такмичење у брзом трчању на 20 метара. Били су такмичарски расположени. Након проглашења пласмана на једно од прва три места, час је заокружен елементарном игром “Између једне ватре”.

Враћајући се у школу, ученици су рецитовали песме, певали песме и поздрављали јесен. Међусобно су истицали своје утиске са овог часа. Дисали су пуним плућима са осмехом на лицу.

Било им је другачије, занимљиво и лепо.

У петак, 13.10.2023. године, у ОШ ,,Момчило Живојиновић” је одржано Општинско такмичење за Фестивал “Миња Субота”. Фестивал ће бити одржан почетком новембра у Дечјем културном центру Београд. У такмичењу је учествовало двадесеторо ученика из основних школа са територије општине Младеновац. Жири је уживао у прелепим гласовима и незаборавним дечијим песмама у извођењу изузетно талентованих младеновачких ученика.

Нашу школу на овом такмичењу представљале су ученице:

Теодора Мијатовић 2/2, Наташа Адамовић 3/2,

Нина Лакићевић 5/2,

Лена Симић 5/3,

Нина Ристић 5/1 и

Анета Миливојевић 7/1.

Ученице су по категоријама оствариле следеће резултате :

II категорија (ученици првог и другог разреда) – Теодора Мијатовић I место

III категорија (ученици трећег и четвртог разреда) – Наташа Адамовић III/2 место

IV категорија (ученици петог и шестог разреда) – Нина Лакићевић II/2 место

Нина Ристић III/1 место

Лена Симић – похвала

V категорија (ученици седмог и осмог разреда) – Анета Миливојевић II/2 место

Честитамо свим учесницима!

Данас је на Космају одржан ШУМАРСКИ ВИШЕБОЈ.

Учествовала је мешовита екипа ученика ОШ,,Коста Ђукић”. Екипа наше школе је изузетно успешно савладала све препреке и задатке вишебоја, заузели одлично 4. место са временом 3 минута и 30 секунди.

Стручно веће професора ФЗВ похваљује тим школе за учешће и промоцију наше школе на вишебоју.

Представница саобраћајне полиције je дана 10. октобра 2023. одржала предавање, одељењима 2/1 и 2/2, на тему „Безбедност деце у саобраћају“.

Ученици су научили како да буду безбедни у саобраћају, на путу од куће до школе.

У оквиру пројекта „Заједно и безбедно кроз детињство“, ученици су данас имали предавање на тему „Безбедност деце у ванредним ситуацијама“.

Предавање је одржао ватрогасац из ватрогасне станице у Младеновцу.

Ученици су научили како да се правилно понашају у ванредним ситуацијама као што су пожар, поплаве и земљотрес.

У организацији наставника историје и географије 7.октобра 2023.године, реализован је излет за ученике од петог до осмог разреда. Наш колега, наставник географије и песник Дарко Јовановић написао је песму о нашем путешествију.
ПО ПОМОРАВЉУ И СТИГУ

Борка, Даца и Даркови
Осмислише излет нови.

Упрегнусмо плаве ласте
Да се ђаци знањем часте.
Покренусмо два мотора
По ободу бившег мора.

Идеја нам летос сину:
Идемо ка Копорину,
Чудотворном манастиру,
Што отклања бол пастиру.

А затим смо иза Плане
Посетили луга гране.
Где секира уби кума
– Обележје покрај друма.
Сазнасмо о српској „слози“,
Где кум кума небу вози,
Кад Вожд паде на спавању,
У лугу, у Радовању.
Поред цркве и музеја
Чусмо коју реч есеја.
Деца састав прочиташе
Шта од ага поста наше.
Када вода прели чашу,
Кад изгнасмо задњег пашу.

Засијаше дечија лица
Кад освану Покајница.
Уз цркву су и старине,
Конак, чамац из давнине.

По јесењем, ведром дану
Прођосмо и варош Плану.
Настави се наша рута
Преко врло важног пута,
Који спаја север с југом,
Лале, сосе с врањском тугом.

Од „Косте“ за мало новца
Путовасмо до Петровца.
У Петровцу поред Млаве
Питаше нас дечије главе:
„Где идемо?“, „Шта нам следи?“
Све виђено, до сад, вреди.

Без проблема и без брига
Упознасмо чари Стига:
Млава, песак, Ждрело бања,
Горњак, где се Богу клања.

Још сазнасмо овог часа
Под нама и лежишта гаса,
Угља, течног „црног злата“
На њивама жито влата.

Источно од главног пута
По Хомољу дивљач лута.
Ничу етно-ресторани
Где се ловац ловом храни.

Оно што нам слику квари
Села пуста, људи стари.
Све је мање омладине,
Одјекују гором мине.
Нестају планине, брда,
По пољима стада, крда.
Коме то све одговара
Да нам камен паре ствара,
Да нам тече „црно злато“
И од угља, вишка, блато?

Ђаци су нам научили
Вредност краја где су били.
Дружили се и смејали,
Са Стигом се упознали.
Код Селтерса звони опет:
Излет, актив, провод– ПЕТ!

Прво одредиште био је манастир Копорин, задужбина деспота Стефана Лазаревића, у коме почивају његове мошти. Поред Цркве Светог Стефана, видели смо и манастирски конак, звоник, прелепо уређено двориште, а обишли смо и извор лековите воде који се налази надомак манастира.
На само петнаестак минута вожње од манастира Копорин, налази се Радовањски луг, где се налази спомен обележје, места где је био сахрањен вожд Карађорђе, црква Захвалница из 1930. године и „Вождов музеј”. У музеју се могло видети неколико оригиналних предмета из периода Првог српског устанка: топ, прангија, кубуре.
Следеће одредиште било је место где је 1818. године народни старешина Вујица Вулићевић, подигао манастир Покајницу, као чин покајања, за убиство кума Карађорђа, по чему је храм и добио име. У Завичајном музеју, који се налази у дворишту манастира, поред старих предмета налази се и слика на којој је приказан сам чин убиства Карађорђа.
Од манастира Покајнице упутили смо се, преко Жабара и Петровца на Млави, ка манастиру Горњак, задужбини кнеза Лазара. За успомену на ову посету, ученици су купили сувенире, фотографисали се на стрмим степеницама које воде до испоснице Григорија Синаита, а затим уживали у лепо уређеном дворишту, као и реци Млави, која протиче поред самог манастирског комплекса.
Последње одредиште излета била је Бања Ждрело.

Још мало о особеностима Стига: Стиг је равница јужног обода Панонске низије. Пружа се око 60 км правцем југ-север, од Горњачке клисуре до Костолца и ушћа реке Млаве у Дунав. Долином реке Млаве, води асфалтни пут који спаја Београд и Пожаревац са Жагубицом и градом бакра, Бором, у источној Србији.
Река Млава је добила назив од прасловенске речи „млава“, што значи немир, бука. Извире из врела- крашког извора, у насељу Жагубица. Дуга је 94 км и улива се уДунав. Последња 3 км је пловна. Главне привредне гране Стига су:пољопривреда, енергетика и туризам. Од пољопривредних култура, највише се на плодном земљишту гаје пшеница и кукуруз.
Од енергетских извора ту су налазишта угља лигнита и нафте. Туристички потенцијали Стига су велики. У овом крају могу се посетити: манастир Горњак, Бања Ждрело, Виминацијум– археолошки локалитет и тврђава Рам. Виминацијум је био римски војни логор од првог до седмог века и главни град провинције Горња Мезија. Сада је археолошки локалитет у близини Костолца. Тврђава Рам потиче из друге половине 15. века и налази се поред десне обале Дунава. У близини Рама је ада једино стално насељено острво на Дунаву. Највеће насеље Стига је Костолац са око 9500 становника. У њему се налази ТЕ „Костолац“, а у близини археолошки локалитет Виминацијум. Друго по броју становника насеље је Петровац на Млави са око 7 500 становника. Најпознатији становник, који потиче из овог градског насеља, је Зоран Дашић, српски уметник, текстописац, композитор, музичар- гитариста и тамбураш, као и вођа групе „Легенде“. Поред загађења ваздуха из димњака ТЕ „Костолац“, највећи проблем Стига је депопулација, односно, опадање броја становника због негативног природног прираштаја и емиграција у земље средње и западне Европе.

МАНАСТИР КОПОРИН

Манастир Копорин са Црквом Светог Стефана налази се у долини Копоринске реке по којој је и добио име, а између насеља Велика Плана, Смедеревска Паланка и Рача. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја и данас је женски манастир.

Не може се са сигурношћу говорити о ктитору манастира Копорин и години његовог подизања, јер недостају извори. Народно предање приписује манастир деспоту Стефану Лазаревићу, мада овако мали манастир, тешко да може бити задужбина једног владара, уз то богатог и префињеног укуса, какав је био Стефан. Вероватно је био “други ктитор”, тј. онај који је завршио већ започети манастир, или га одузео неком великашу због “невере”. Има примера да је деспот радио и једно и друго, а његов портрет на западном зиду цркве потврђује његово учешће у градњи, али у руци нема модел цркве што би био знак да је он ктитор. Време подизања Копорина пада у прву деценију XV века, јер је на фресци Стефан приказан са деспотском круном на глави, коју је добио 1402. Верује се да је манастир подигнут у знак захвалности Богу што је деспоту сачувао живот у бици код Ангоре и због повратка сестре Оливере.

Манастир припада Моравском стилу архитектуре. Главна црква посвећена Светом Стефану је једнобродна грађевина са осмостраним кубетом и састоји се од олтарског дела, наоса и припрате. Озидана је каменом пешчаром, зидови су равни, без украса ,велики прозори на јужној и северној старни су зазидани, а уместо њих налази се по један дугачак отвор . На улазу у храм су са леве и десне стране приказани су Свети Стефан и Свети Јован. Фреске су делимично сачуване. У оквиру комплекса налази се и капела посвећена Рођењу Пресвете Богородице која се налази у великом конаку, а ту је и звонара, конаци…У близини манастира налази се извор лековите воде, где се по предању рањени коњ деспота Стефана опоравио након што је попио воду са тог извора.

Приликом замене подних плоча у храму, током 1977. године, у северозападном углу брода цркве, испод фреске на којој је приказан Деспот Стефан, пронађене су мошти које су биле на дну гробнице. Након детаљног прегледа, закључено је да се ради о моштима Светог деспота Стефана. Од тада, па до данас, мошти се отварају сваке године два пута и то 1. и 15.августа, то јест на дан смрти српског деспота и на манастирску славу.

РАДОВАЊСКИ ЛУГ

Радовањски луг је спомен комплекс, који се налази у столетној шуми у атару села Радовање. Спомен комплекс обухвата обележено место убиства и првобитан гроб вожда Ђорђа Петровића Карађорђа, цркву посвећену Светом архангелу Гаврилу, познату и под именом Црква Захвалница, парохијски дом, летњу позорницу и улазну капију у Радовањски луг. Налази се на 8,5 км од Велике Плане и обухвата површину од 46 ha. Радовањски луг, као природно-меморијални споменик има статус непокретног културног добра као знаменито место од изузетног значаја.

Карађорђе се после три године од пропасти Првог српског устанка тајно вратио у Србију 1817. године, из Русије и на препоруку свог кума, народног старешине Вујице Вулићевића склонио се у колибу у Радовањском лугу. По налогу Кнеза Милоша, који се бојао за своју власт, у рано јутро 13, односно 26. јула по новом календару, на празник архангела Гаврила, завереници су секиром убили уснулог Карађорђа. Војвода Вујица Вулићевић који је учествовао у убиству, као чин покајања подигао је недалеко одавде у атару Старог Села своју задужбину, цркву брвнару Покајницу. Сахранили су га у гробу на сто корака од колибе према потоку, без главе, коју су по наређењу кнеза Милоша одрану и препарирану послали у Цариград, да би се стекла наклоност и поверење Турака. Касније је Карађорђево тело било више пута премештано и сахрањивано, да би најзад било сахрањено у задужбини Карађорђевића, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

Првобитни гроб вође Првог српског устанка је 1845. године обележен великим дрвеним крстом, а данас садржи мермерну плочу са текстом, велики дрвени крст и гвоздену ограду.

На месту убиства Вожда Карађорђа 1920. године је положен камен темељац за спомен цркву посвећену Светом архангелу Гаврилу – цркву Захвалницу. Народ је цркву назвао Захвалница, у знак захвалности за сва дела вође Првог српског устанка и подигнута је као минијатура опленачке цркве. Црква је зидана од опеке, у српско-византијском стилу, а унутрашњост храма је подељена на припрату, наос и олтарски простор, који се налази на месту где је убијен Карађорђе. Иконостас садржи седам икона и рађен је под утицајем српског средњовековног сликарства. У наосу цркве је изложен Карађорђев портрет у природној величини, димензија 210 x 110 cm, рад познатог српског сликара Паје Јовановића.

ПОКАЈНИЦА

Манастир Покајница у Старом Селу код Велике Плане подигнут је најпре као црква брвнара посвећена преносу моштију Светог Николе, да би 1954. била поглашена најпре мушким, а затим 1992. женским манастиром. Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значајаа.

Цркву је подигао 1818. године кнез Смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић, као чин покајања, којим је хтео да спере кривицу са своје душе јер је учествовао у убиству кума Карађорђа. Новац који је Вујица нашао код убијеног Карађорђа дао је за зидање цркве, а пропланак где је застао да се одмори након убиста и где је схватио шта је урадио одабрао је као место за подизање цркве. У цркви се и данас налази натпис на престоној икони Светог Ђорђа да ју је саградио господар Вујица за помен 1818.

Црква је једнобродна и кружна, направљена од брвана, кров је од шиндре, а темељ је направљен од ломљеног камена преко кога је изливен бетон. У порти се налази дрвена звонара с кровом од клиса, стари конак, вероватно из времена градње цркве са дрвеним решеткама на прозорима, као и нови конак. Читава црква је могла врло лако да се расклопи и премести на друго место, уколико би је напали турски војници. Иконе су из времена градње цркве, а најзначајнија је икона Светог Ђорђа са подацима о кtитору и години градње.

ГОРЊАК

Mанастир Ждрело, касније назван Горњак налази се у долини реке Млаве, испод стрмих литица планине Јежевца на 18 km од Петровца ка Жагубици и спада у споменике културе од великог значаја. Изграђен је у периоду од 1376 до 1380. године као задужбина кнеза Лазара. Као мотив изградње манастира, кнез Лазар наводи жељу да учини мали принос Богородици “с надом у њену помоћ на Страшном суду Христовом”. Али, осим духовних, могући су и државнички разлози за подизање овог манастира. Наиме, Лазар је тек овладао овим крајевима, па је хтео да то обележи својом задужбином. Главна манастирска црква, посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, прислоњена је уз планинску стену. Изнад манастира у стени је испосница пустињака Григорија Синаита, чије се мошти налазе у цркви и сматрају се чудотворним, а фреске у капели Светог Николе су боље очуване од осталих. Горњачка црква припада моравској школи и има тролисну основу са куполом. Припрата је накнадно дозидана, као и звоник са тремом. Живопис је слабо очуван, јер је за време турске владавине манастир два пута разаран и обнављан, а током Другог светског рата Немци су га спалили и тада су уништене многе драгоцености.
Овај манастир је кроз стихове поеме „Пут у Горњак“ опевао познати српски песник Ђура Јакшић:
„Пут у Горњак“- одломак,…
Ал’ шта се забеле у горскоме мраку?
То је бела кула на цркви Горњаку!
Раширила крила лабудова бела,
белоћу је снега на себе узела;
крст се на њој блиста, сунцу одговара
и по хладној стени златне пруге шара.
Једно се је звоно с беле куле чуло,
у моме је срцу трипут одјекнуло;
запојаше тихо калуђери свети…
Можете л’ ме, ноге, бар донде понети?
Ено ми дворишта, ено дворских врата,
примиће ме у двор, страна, непозната;
одмор ће ми дати, то ми само треба,
а благослов на нас бог шаље са неба!…
(1857. год)

Бања Ждрело

                   Бања Ждрело је са хомео-термалним и хипер-термалним водама од 30-40°С погодна за лечење реуме, стања после прелома костију, лечење кожних болести, док се охлађена може пити и тада помаже код лечења гастритиса. Бања располаже са аква-парком „Терме Ждрело“. Оно што нам је било веома необично, то је што смо у бањи затекли и поред нешто нижих температура ваздуха, велики број туриста који су се купали у базенима, са водом чија је температура од 25-27°C.

Дечија недеља, највећа национална манифестација за заштиту и промоцију дечјих права је ове године одржана под слоганом ,,Велико срце деце Србије”.

Ученици наше школе, са својим учитељицама, снимили су спот током Дечије недеље и преносе поруку да деца имају велико срце којем је потребна пажња, љубав, брига, разумевање, ематија, међусобна толеранција, солидарност, сарадња, подршка, вршњачка комуникација и едукација.

Аутори спота су учитељице Јасминка Вуковић, Данијела Гроздановић, Весна Ранковић, Јована Моретић, Снежана Поповић, Сузана Бабовић и Александра Гојковић.

Дечија недеља, највећа национална манифестација за заштиту и промоцију дечјих права, ове године  је одржана под слоганом “Велико срце деце Србије”. Током прве недеље октобра, кроз разноврсне и богате активности, Дечија недеља је успешно реализована у нашој школи.

У средишту Дечије недеље лежи избор најактуелних тема које доприносе додатном развоју савременог националнoг системa за промоцију и заштиту дечијих права. Ове године, Дечија недеља била је посвећена развоју емпатије и солидарности међу децом, наглашавајући њихову важност за лични развој сваког детета и креирање сигурног друштвеног окружења које подржава вредности толеранције.

Циљеви ,,Дечије недеље” били су:

– скретање пажње најшире јавности на права и потребе деце;

– указивање на одговорност коју породица, школа, држава и њене институције имају у заштити деце, и остваривању њихових права;

– указивање на примере добре праксе и проблеме у остваривању права деце;

– подстицање интерсекторске сарадње у стварању услова за поштовање права, и оптимални развој сваког детета;

– промоција активног учешћа деце у доношењу одлука које се њих тичу;

– покретање иницијатива и нових акција које доприносе побољшању положаја деце,

– скретање пажње деци на њихова права и одговорности, важност дружења, неговања бриге, подршке и љубави не само за своје најмилије и пријатеље, него за сваког човeка и живо биће, јачање вршњачке и међугенерацијске солидарности и комуникације.

Програмске активности током Дечије недеље у нашој школи биле су:

– дечија представа ,,Пустоловине Пипи дуге чарапе”

– креативне ликовне радионице

– спортске активности

– еколошке акције уређења школских дворишта

– разговори о дечијим правима

– међугенерацијске едукације и комуникације

– снимање спота, под слоганом Дечије недеље, којим се указује и шаље порука на потребе и права деце

Првог дана Дечије недеље, 2. октобра 2023. године, ученици 1- 4. разреда гледали су представу ,,Пустоловине Пипи дуге чарапе”.

Током Дечије недеље, у матичној школи и издвојеним одељењима, реализоване су спортске активности и ликовне радионице.

Сам крај Дечије недеље у матичној школи и издвојеним одељењима,  је, као и претходних година, обележен песмом и игром. Ученици 2, 3. и 4. разреда матичне школе су припремили и реализовали приредбу за прваке. Драматизоване приче из школске клупе, рецитације, песма и плес, осликавале су чари другарства и велико срце ученика који пружају подршку најмлађим ђацима. Ученици 3. разреда су припремили и поклоне са мотивационим порукама које су уручили првацима.

Нека радост, песма и игра буду саставни део свакодневице сваког ђака!

Поводом Дечије недеље ученици трећег и четвртог разреда припремили су приредбу за ученике првог и другог разреда. Два вредна ђака првака, уз стихове добродошлице, уз игру и песму и великим аплаузом, примљена су у Дечији савез.

У оквиру Дечије недеље организоване су спортске активности. Ученици су играли старе игре ,,Надвлачење конопца”, ,,Ледени чика”, ,,Кликери”.

Поводом овогодишње теме Дечије недеље ученици су имали задатак да направе заједнички пано.

У издвојеном одељењу у Пружатовцу, одржана је Дечија недеља под слоганом „Велико срце деце Србије“.
Током целе недеље низале су се активности, кроз које су се ученици дружили, развијали стваралачки и спортски дух у циљу дружења, разумевања и поштовања.
Последњи дан – петак, обележен је приредбом поводом пријема првака у Дечији савез.