Свечана академија поводом Дана школе одржана је 14. маја 2024. у сали матичне школе.

Химном школе, који је извео хор под вођством наставнице Тијане Волф, отворена је Академија. Након поздравне речи водитеља, присутнима се обратила директорка школе Ивана Митровић.

 Уследио је филм о школи ,,Приче из учионице” који представља развој наше школе, али и школства, од 1965. до сада. Аутор филма, учитељица Александра Гојковић, кроз садржајне и емотивне приче из учионице, приказала је део развоја наше школе, спону између бивши ученика и садашњих радника, као и утицај учитеља и наставника на развој личности.

Након филма, присутни у сали уживали су у драмском комаду ,,Знање је моћ”, аутора наставнице српског језика и књижевности Габријеле Марић, у оквиру које су своје тачке имали и ученици 1/3а учитељице Јасминке Вуковић – драмски текст ,,Да ли сам ја жаба” Јасминке Петровић и ритмичку тачку ,,Азбука”.

Наставник географије Дарко Јовановић, једну од својих песмама посветио је управо школи у којој ради. Стихове његове песме ,,ОШ Коста Ђукић” извели су наставник ликовне културе Милан Аћимовић и ученик Стеван Јанковић 5/2.

Све док наша школа има вредне наставнике и још вредније ученике који су се у великом броју одазвали на литерарни конкурс поводом Дана школе, а на тему Моја школа, мој дом. Међу бројним радовима жири је одабрао рад Косте Благојевића 3/2.

 

 

На крају програма сви присутни су уживали у извођењу песму  школског хора „За милион година“ која никога не оставља равнодушним својом свевременом поруком. Водитељ програма се захвалио на присуству и поручио да треба неговати вредности које нас чине бољима, а на које, више од свих речи које бисмо заједно могли да смислимо, указују следећи стихови:
„Ако можеш да сањариш а да снови не овладају тобом,
Ако можеш да машташ а да ти маштање не буде циљ,
Ако можеш да се суочиш са успехом и неуспехом
и сматраш те две варке као да су потпуно исте;
Ако можеш да поднесеш да истину коју си рекао
изврну ниткови, како би од ње направили замку за будале,
или да посматраш пропаст онога чему си посветио сав живот
и да, погрбљен, с дотрајалим алатом опет ново ствараш…
Ако можеш да испуниш један незаборавни минут
садржајем који траје шездесет секунди –
твоја је земља и све што је на њој
и, изнад свега, бићеш човек, сине мој!“