Никола Симић, ученик одељења 6/3 наше школе, учествовао је у финалу светског такмичења у знању енглеског језика – Hippo International English Language Olympiad, које је одржано у месту Асиси у Италији од 23.9.2024. до 26.9.2024. На такмичењу је постигао фантастичан успех освојивши четврто место! Трећи на свету је само 0,30 бодова испред њега, а први ни цела три бода испред Николе. Ментор на путовању и такмичењу је била Николина наставница енглеског језика од првог разреда Марина Кастратовић.
Hippo International English Language Olympiad је такмичење у организацији глобалне Хипо асоцијације – The Global Hippo Association из Италије и Gatehouse Awords из Уједињеног Краљевства за ученике узраста од 6 до 19 година. Циљ је да се промовише значај знања енглеског језика и омогући дружење ученика широм света.
Никола је у први разред дошао већ као заљубљеник у енглески језик и са основом далеко већом од својих вршњака. Самим тим је био тај који мотивише и себе и другаре из одељења на стицање што више знања, а наставнике мотивише на предан рад. Поред великих сопствених залагања, Николу подржава породица, а у школи су му у надограђивању знања у енглеском језику допринели наставница Марина Кастратовић до трећег разреда, Дајана Франко у четвртом и наставник Милорад Јовановић у петом разреду. Као ученик петог разреда у прелиминарном кругу Хипо такмичења у марту месецу 2024. године се пласирао на државно финале одржано у априлу, када је са ученицом Мином Ђуринац представљао нашу школу. Обоје су били у категорији Хипо 1. Том приликом се пласирао директно на светско финале у Асиси у Италији прескочивши борбу на европском финалу одржаном у мају 2024. у Венецији. У прелиминарном кругу наведеног такмичења учествовало је преко 88000 ученика из преко 60 земаља света.
Скроман и смеран ученик петог разреда, Никола Симић, није крио своју огромну срећу тада након успеха, који је био потврда његовог великог познавања енглеског језика и наговештај једног великог искуства у животу. Убрзо је почео летњи распуст, који је протекао у припремама и ишчекивању одласка у Италију у септембру.
Никола је пошао у шести разред у септембру 2024, али га је чекало дружење са другарима Хипо 1 категорије из целог света. Новим познанствима и дружењу се највише радовао. Уследио је одлазак и четири дана дружења, која су у потпуности испунила очекивања.
Пут је започео из Београда са осталим финалистима и њиховим менторима из Србије и менторима из Сарајева из свих седам категорија Хипо такмичења. Упознао је вршњаке и оне мало старије из Алексинца, Кикинде, Новог Сада, Београда, Ниша, Зајечара и још неколико градова. До места Асиси је путовао 18 сати, али и поред умора се раздрагано сместио у хотелску собу коју је делио са вршњацима из Монголије, Вијетнама и Македоније. Наредне три вечери и дана та мала дружина је сваки слободан минут желела да проведе заједно. У паузама између такмичарских делова, организованих активности и шетњи са менторима време су проводили заједно играјући стони тенис у дивном дворишту хотела и непрестаном „ћаскању“ у соби на енглеском језику, који их је и окупио све на једном месту.
Први дан је обележила анимација за упознавање учесника и парада ученика из свих земаља учесница. Зеленило дворишта Домус Паћис је том приликом оплемењено шаренилом ношњи и застава земаља из којих су учесници дошли. Никола је са поносом носио традиционалну шумадијску ношњу и заставу Србије.
Другог дана су уследили тестови знања, али скоро без треме, јер сам боравак у Италији је представљао награду, а дружење међу децом незаборавни и непроцењиви додатак на све то. Нашло се времена и за обилазак Асисија, града у покрајини Умбрија, са вишевековном богатом историјом. Највећи утисак су оставили зеленило, грађевине старе више стотине година у којима људи и даље живе и чувају традицију и дух централне Италије, као и сазнање да је то град из којег се преноси порука да је мир најважнији.
Трећег дана Николу је чекао усмени део, који је прошао без треме пред иностраним испитивачем. Дан је протекао у дружењу, шетњи, испробавању италијанске кухиње и припреми за завршну церемонију у позоришту Лирик у Асисију. Сви су дотерани отишли до сале импозантног позоришта. Можда је неко нестрпљиво и са бојазни ишчекивао проглашење победника и прва три места из сваке категорије, али је већина учесника, међу којима је и наш Никола већ у срцу носила успех и победу. Нова познанства, искрени осмеси и спонтани разговори на енглеском језику је оно што је само по себи више од једне медаље.
Четвртог дана, након опроштајног доручка, иста, али уједно много другачија група људи кренула је ка аутобусу за повратак у Србију. Нису то више били неки ученици и колеге, већ драги драги другови и искрени сарадници за нове успехе.
Никола је посматрајући пределе Италије, који су се из брдских преливали у равницу, Словеније окупане кишом и светла хрватских удаљених места, жељно ишчекивао долазак родитељима у загрљај и са јасним циљем који ће га водити у школовању и животу. Уз љубав и труд, не одустати када је најтеже, све је могуће.
За сајт припремила наставница енглеског језика и ментор
Марина Кастратовић
Скорашњи коментари